Aikido u svom imenu ima slog DO, što označava put.Gledan napisano kao japanski znak DO sadrži čovjeka koji korača stazom.Rečeno je da je putnik sa malo prtljage sretan putnik.Za aikido nam je od prtljage dovoljno nešto što ionako nosimo kamo god išli.To je naše tijelo,um i duša.
Ljudi ponekad nazovu i kažu mi,znaš ja odustajem od aikida.Imam previše posla,idem na još neke aktivnosti,vrijeme treninga mi ne paše,napravit ću malu pauzu da razmislim i tako…
Često zvuči kao oni razgovori kad cura kaže dečku ili obrnuto,znaš nije mi to to,bolje da budemo prijatelji;-).
Zbilja, mogu reći da ljudi koji dođu na aikido nikad hvala bogu ne traže svađu kao opravdanje za odustajanje.I tako zovu telefonom…
Aikido postaje dakle prijatelj od kojeg se očekuje da nam pomogne ako nas život negdje stisne.I stvarno nekad znam sresti ljude koji su davno odustali od vježbanja i često mi ispričaju neku epizodu u kojoj im je aikido bio od pomoći.
Pitam se kakva je to sila u aikidu koja nas tako lijepo dočeka kad krenemo vježbati,čuva nas i stalno radi za naše dobro(koje nekad i nije ugodno ali je blagotvorno),i pojavi se za pomoć i onda kad smo joj odavno okrenuli leđa i potražili novu igračku?
Odustajanje 1
Ruj10
by Robert
Tagovi Iskustva
Stumble it
Digg it
Deli.icio.us
Tweet this
Nema komentara, Komentiraj ili Pingaj